Šejh hadži hafiz Zilko ef. Žolja: Nepresušni izvor poučnih priča, inspiracije, znanja i ljepote
Zanimljiv detalj iz njegove biografije je vezan za vrijeme kada je penzionisan 1984. godine. U to je vrijeme po potrebi mijenjao imame. Čekajući penziju, osam mjeseci učio je djecu u mektebu i predvodio tri dnevna namaska vakta u džematu Uvorići.
“Tada je Odbor IZ s džematskim odborima bodovao namaze, djecu i kompletan rad imama osim vanrednih usluga. Moji su iz Džematskog odbora nakon mog angažmana u čekanju penzije bodovali sve što sam radio i odlučili da mi isplate honorar po tom pravilniku. Donesoše mi papir da to potpišem. Vratio sam im papir i rekao da to neću. Pitali su me zašto neću. Ja više nisam aktivni imam, sada sam pomoćni imam i hoću da dokažem Džematskom odboru da ja ovdje nisam radio za pare. Ja nikad nisam tražio koliko ću plaću, nego koliko mi se da. Taj novac stavite u ćasu Džematskog odbora i platite aktivnog imama. Zar neko meni može i treba platiti moj sabah?! Njihova je reakcija bila: ‘Eto, da vidimo insana koji neće para.’ Radio sam šest dana u hefti s djecom.”
/izvor – Govor Ptica/
/priredila – Sedina Z./
