Reče neki poluintelektualac da nema kafe – ne bi ni jutra bilo. Ja opet kažem da nije bilo kafana gdje bi ruski klasici i balkanski boemi tražili inspiraciju. Ostaće vječna nepoznanica koliko je vremena Šolohov proveo u birtiji dok je skrojio Tihi Don. O Ujeviću, Jakšiću, Ćatiću, Jesenjinu i njihovom trač-vremenu je suvišno razmišljati.
Kafana prilično tiha, distanciranje prešlo u naviku ili niko nikoga ne želi za svojim hastalom. Baš zgodno, mogu poluglasno razmišljati o gospodinu S. Brajloviću koji zbog svoje otvorene ruke, a kako mediji rekoše, izraste u rijetku pozitivnu ličnost iz pandemijskog živog pijeska. Replika ne dolazi u obzir – i drugi su „jaki“, ali stisnute šake. Tačno, kao što je tačno da je francuska reprezentacija, prilično elegantno „ispala“.
Uhh, ja se sa Seidom raspričao kao na predizbornom skupu, a Italija igra u 21. Nekako su mi simpatični decenijama, mada se momci mijenjaju, ali su italijanske fore i fazoni poslastica. Nevoljno priznajem da je Italija u, ovoj etapi takmičenja, ponajslabija, no – čuda se dešavaju. Eto, kakvu su samo eksploziju izazvale naše košarkašice, njihovim protivnicama bi bilo sevap „saliti stravu“.
Danas opozicioni zastupnici u Skupštini RS-a nabrojaše šesnaest opština (općina) u kojima je veći broj penzionera od zaposlenih. Penzioni fond pred kolapsom. Dakle, opet će ta silna RS pokucati na vrata MMF-u i drugim bankama koje baštine veliku kamatnu stopu, a vratit će pozajmicu … i Baba Vanga bi se dobro zamislila? Ironično mi se Seid smije, a ja čitam njegovu mudrost: „Prije bi nekadašnja Jugoslavija ušla u NATO, nego što će se dugovi vratiti.“. I mene ovi podaci malo uznemiriše, jer i u mojoj ulici (u prosjeku) svaka kuća ima bar jednog penzionera.
E, što je dosta dosta je. Ovih dana u BiH navratili visoki, visočiji i najvisočiji predstavnici međunarodne zajednice. Iza zatvorenih vrata o otvorenim temama i sa lijevim, i sa desnim, i sa središnjim partijskim predstavnicima. Rezultat – trla baba lan da joj prođe (radni) dan. Zaista bi Ž. Komšić učinio sevap kada bi se obratio naciji i natenane pojasnio kakav je „originalni“ odnos međunarodne zajednice prema dejtonskoj BiH, te da ljudi znaju na čemu su – da ne čitaju između redova, a onda rasterećeni i mirne savjesti se okrenu svojim malinama i nabavci udžbenika za narednu školsku godinu. Seid i ja odosmo kući da navijamo za Talijane, nemamo snage saslušati italijansku i špansku himnu. Zavidim im – njihove himne imaju tekst!
Seid Zimić
