Ogledalo je , bar po meni, jedan od najbitnijih pronalazaka koje je ljudski rod otkrio ili osmislio. Toliko sam neupućen u istoriju ogledala da me je pomalo stid, ali šta je tu je. Ne znam ni ko je taj koje prvi otkrio magičnu moć ogledala niti znam iz kog perioda datira prva pojava ogledala. Nije mi namjera da pišem o svim pogodnostima i koristima ogledala koje ljudi od davnina imaju. Ne, ne pada mi to na pamet. Nešto sasvim drugo provejava kroz moje misli samo mi treba vremena da nadođem na prave riječi.
Gledam, često da se ljudi žale jedni na druge, ako ne otvoreno, što je veoma rijetko a ono u raznim partijama, tračeva. Sport koji se još nije pojavio na Olimpijadi, ni onoj ljetnoj niti zimskoj, iako bi mogao da se pojavi na obje. A i treniraju ga mnogi. Neki su čak i profesionalci, članovi lige TFL kao što su neki članovi NHL , lige za profesionalni hokej, ovo bi bila Tračarska Federalna Liga. Izmislih taj naziv, oprostite mi na improvizaciji ali drugačije ne znam. Da provedem pola dana razmišljajući kako da dam ime nekoj profesionalnoj ligi, to bi oduzelo puno vremena, pa mi onda za pisanje ne bi ostalo mnogo. Veoma praktičnim razlozima se vodim i to ne zato da zvučim duhovito.
E sad već čujem one nestrpljive, a kakve veze ima ogledalo sa pojavom trača. Pa nema nikakve. Kad me već pitate. Apsolutne nikakve. Nego da nastavim…
Dakle, primjećujem tu ogromnu prisutnost trača u ljudskoj komunikaciji. A taj trač, sam po sebi ima svoj izvor u nama. Dole duboko u nama, kada se osjećamo ne baš najbolje, da tako kažem. Da ne koristim jače epitete. Taj trač u pozadini nosi našu netrpeljivost, sumnju, zavist i u krajnjem stadiju mržnju prema nekome ili nečemu. Ali prije svega prema sebi. Na neki način ljudsko biće prezire samog sebe pa onda u tom sportu pronalazi odušak za sva svoja nezadovoljstva, neutješnost, osjećaj manje vrijednosti… Sve se to gomila kao voda u akumulaciji na nekoj brani. I onda kad brana više ne može da izdrži tu navalu dođe do provale svakojakih emocija koje teku kao bujica koja nosi sve pred sobom. Svi nam postaju neprijatelji, sve gledamo preko nišana, svi su nam nešto krivi. Prvo lično, pa onda kolektivno, na svakom mogućem nivou. Teško je to stanje, kad bujica provali. Nije dobra ni za koga. Ni za one dole a ni one gore, ma koliko se oni gore sigurno osjećali. Potkopa bujica temelje brane pa i oni što su gore nekako, prirodnim zakonima dođu dole.
E sad, se pojavljuje ogledalo. To magično ogledalce.
Kada bi ljudi, oni koji su spremni na paljbu, na revoluciju ili rat , u trenutku kada uzimaju na nišan svog umišljenog protivnika bilo u ratu ili u miru, u vidu trača, recimo , bar na tren stavili iza nišana ogledalo, pa vidjeli da tamo u liku neprijatelja zapravo stoji naša silueta, da potezanjem obarača kroz nišan, mi ubijamo drugog čovjeka kojeg kroz ogledalo ne vidimo, nego vidimo samo i jedino sebe, onda bi se trebali zapitati koga tim okidanjem obarača ubijamo. Nikog drugog i ništa drugo osim sebe i one ljudskosti u nama. Jer onaj čovjek preko puta koga tračamo ili još gore želimo da uništimo je samo ogledalo nas samih i ništa drugo. Ako smo mi prema toj osobi iskreni, otvoreni, prijatni u većini slučajeva i ti ljudi će biti prema nama isto takvi. Ako kod nas postoje neke devijacije onda su i ti ljudi u odnosu prema nama devijantni onoliko koliko toga nosimo u sebi. Zato mi se čini da je ogledalo, taj magični objekat kojeg svi mi trebamo nositi uza se kako bi mogli da saznamo šta naše biće reflektuje prema drugima i da tom spoznajom nađemo zajednički most, između, na kojem ćemo se ravnopravno sresti. Bez trača, bez puške i nišana na njoj. O znam, da ima mnogo, mnogo onih koji tu svoju refleksiju kriju kao zmija noge. Da ih je strah suočavanja sa samim sobom. Ali ako su se već odlučili da ubijaju sami sebe onda je to njihov put za koji se plaća cijena ne jednog života, nego mnogo onih inkarnacija koje leže pred njima.
A na nama drugima ostaje ta sposobnost otvorene komunikacije gdje neprijatelja ili onih koje bi tračali zapravo i nema. To nam sve otkriva ogledalo koje eto smatram jednim od bitnijih dostignuća naše civilizacije.
